Priča o suđenoj ljubavi i tužnom kraju

Sve je počelo kad smo bili deca, ja 14, on 15. Došla sam da se vidim sa najboljim drugom, i on je tu bio. Nisam mogla da skinem pogled sa njega, vremenom ni on sa mene. Posle nekog vremena, stupili smo u vezu, gde sam se zaljubila još više, a on me ostavio posle par meseci.. Kako sam odrastala, imala sam i veze i vezice, ali nista nalik njemu. Videli smo se posle 3 godine u jednom klubu, tu se pomirili, samo što je ovog puta bilo drugačije. Pomirila sam se samo iz razloga da mu vratim za sav bol koji mi je naneo, ali opet sam se zaljubila, samo što je sada i on bio, i to mnogo jače od mene. Prošli smo kroz sve i svašta, svađe, smeh, bes, suze, prva intima, prvi poljubac, letovanje u Budvi, zimovanje u toplom krevetu jedno uz drugo, popravljanje mojih ocena, njegovu maturu.. Ja 18, on 19.. Odjednom nešto je krenulo da se dešava. Ljubav je krenula da se smanjuje u meni, nismo je negovali, svaki dan je bio isti, dosadan, njegova ljubomora i posesivnost me dodatno ubijala. Raskinula sam, nisam više mogla da podnesem. Par dana posle raskida, došao je ispred mog ulaza u pola 2 noću i ja sam sišla. Potrčala mu u zagrljaj i poljubili se, onako iskreno. Ali ubrzo sam shvatila da sam napravila grešku, i da će biti lepo u početku ako i sad pređem preko sebe, ali kasnije će opet sve da se vrati na staro. Poljubila sam ga zadnji put, okrenula se i pustila suzu, da ne vidi.. Sve je nestalo, on je nestao. Ostala je samo bol, tuga, usamljenost i slomljeno u nama sve. Znamo da smo suđeni i da se oboje volimo, ali jednostavno.. On je tip okružen klošarima i lošim društvom. Dok sam ja bila tu, borila se za njega, nastavio je sa školovanjem, i pobedio svoje poroke. Sada, opet se vratio starom i plašim se da ću ja biti jedina ta koja će se boriti za našu budućnost. To me je nateralo da odustanem. Srce kaže da sam napravila grešku, razum da sam donela pravu odluku.. Videćemo ko je u pravu vremenom..