My Arousing Heart
|
|
| Message |
---|
ADMIN
245 0 2017-02-03
| | | | ADMIN
245 0 2017-02-03
| Subject: Re: Sećanje… Sun Feb 12, 2017 10:00 pm | |
| Sve je počelo negde u rano proleće prošle godine, slučajno..tako valjda i sve najveće ljubavi počinju, sasvim slučajno. Ja sam bila u dugoj vezi od preko deset godina, sa osobom koja nije ni nalik onome što želim od jednog muškarca.Ali godine i navika valjda učine svoje i ja sam se nekako pomirila sa tim,pomirila sa onim što sam imala.
Zakazali smo i svadbu, 10.avgusta 2013.godine… zasto? Pa, to se valjda očekivalo od nas, nije se imalo više kuda. Nije se moglo vise opstati u nekoj vezi koja ne vodi nigde, bilo je ili kraj ili svadba, pa sta nam Bog da. I kao što rekoh, kad se najmanje nadaš desi se nešto, odnosno neko..
U trenucima dosade lutajući po mnogobrojnim sajtovima po netu započela sam priču sa jednim muskarcem. Neobavezno,opusteno.. čisto ubijanje vremena. On je bio stariji od mene 5 godina, razveden, imao je sina od 13 godina koji je živeo sa njim. Bio je nekako ogorčen na ženski rod. Dalo se primetiti kroz nas početni razgovor da žene posmatra iskljucivo kao seksualni objekat.Tražio je trenutno zadovoljstvo, nešto brzo i kratko. Nešto neobavezno.
Živeo je u gradu na nekih 150 km od moga, ni dovoljno blizu a ni dovoljno daleko ako poželiš nešto više. Posle nekih desetak dana naših učestalih razgovora ja sam se usudila pitati da li ima skype i kameru, želela sam da ga vidim konačno. Pristao je istog momenta. Tad smo se videli prvi put, nikad neću zaboraviti njegov iznenadjen izraz lica kad me je video, kao da je očekivao nešto drugo. Svideo mi se, nije bio lep..već muškarac u pravom smislu te reči, krupan, jak,markantan, ono što sam oduvek volela da poseduje muško. Od tada počinje naše neprestano druženje, samo sad se nije svodilo samo na priču,već smo mogli i da se gledamo. |
| | | ADMIN
245 0 2017-02-03
| Subject: Re: Sećanje… Sun Feb 12, 2017 10:01 pm | |
| Pre podne smo radili a posle 15 h smo provodili dane na skajpu.Kasnije su došle i noći.. zamolio me je i da kad spavamo ne gasimo kamere jer tako može da me gleda dok spavam. Kad sam shvatila da je ludo zaljubljen u mene,odnosno to mi je i sam priznao, rekla sam mu da se udajem. Za dečka je znao ali za svadbu ne. Rekao je da mora da ode.
Nije ga bilo celog dana. Onda mi je stigla poruka na telefon da uključim kameru. Plakao je…bilo mu je teško.Ali kaže ostaje uz mene i sutra kad se udam ako tako ja želim. Neće dozvoliti da me izgubi, odnosno da me ima koliko god bude imao prilike za to. Tad vec počinjem i ja njega da volim, i teško je…jako. Sa jedne strane i dalje sam sa osobom za koju treba da se udam i znam da nemam snage da sve to pokvarim. A sa druge neko ko mi konačno daje volju da živim i da dišem. Mogla sam satima da sedim i da pričam sa njim…ma mogla sam samo da ćutim i da se gledamo. Koliko je lep osećaj kad vidis u nečijim očima toliko ljubavi,nesebične ljubavi koju mi je pružao.
Evo i sad kad zatvorim oči vidim tvoj lik, Dejane, tvoj nebesko plavi pogled, oči ljubavi pune. Boli me Dejane, kukavica sam znam, to znaš i ti. Nisam htela, ili pre nisam smela da prekinem nešto što nije bilo toliko vredno. A žrtvovala sam tebe i našu ljubav, i sad patim i uvek ću.
Počeo si da dolaziš u moj mali grad.Došao si prvi put u maju,nikad neću zaboraviti to veče. Drhtala sam kao nikad dok sam sedala u tvoj auto.Nije mi bilo svejedno,a videla sam da nije ni tebi. Nas prvi poljubac…može li nešto da zameni to ikad u mom zivotu?..Ne moze,znam sad a znala sam i tad.Koliko može jedan muškarac da iskaže svoju ljubav kroz poljupce i dodire shvatila sam tada.Koliko nežnosti može jedan čovek da krije u sebi nisam znala. Ti si mi Deki pokazao to.Ti si mi ustvari pokazao mnogo toga,naučio me dosta toga. Zahvalna sam ti za svaki dan,svaki sat i svaki minut koji si mi posvetio. Zahvalna sam ti što si mi pokazao sta znači voleti..šta znači davati sebe iz ljubavi.. Umeli smo maštati ti i ja često. Želeo si da imamo ćerku, zvala bi se Dunja. Pričao si da ti je to najveći san i želja u životu, da imas nas dve pored sebe. Ja sam živela u mašti sa tobom ali realnost je bila nešto drugo. Dani su jako brzo prolazili, vreme je tako jurilo.Da sam mogla da ga zaustavim bar malo..na trenutak jedan,ali ne. Bio si uz mene, svaku moju misao si znao. Težak dan sam podelila sa tobom, suze moje sam delila sa tobom Dejane. Plakali smo zajedno.Videla sam da me puštaš da sama odlučim ali videla sam i da znaš šta će biti moja odluka. Rekao si mi milion puta da ćeš uvek biti tu za mene. Ali nije tako bilo na kraju. Ne krivim te, kako bi i mogla, pa ja sam izabrala naviku a ne ljubav, ja sam odbacila tebe. Ja sam postajala hladna prema tebi, svesno nikad ne bi to uradila. Kao da sam zelela da me mrziš,da prestaneš da se boriš za nas. Prestala sam da ti se javljam,da odgovaram na poruke.Kad se uključim na skype to je bilo jako kratko.Gledala sam tvoje oči pune bole i ćutala sam.Tvoj bol Dejane se video u očima, moj bol je bio u mojoj duši i srcu. Milion puta sam zaustila da kažem: “Dodji,vodi me, briga me za sve, moja sreća si ti, moj život je samo uz tebe kompletan …“, ali ne,ostajala sam nema i tad.
Naše poslednje vidjanje bilo je 27. jula, dve nedelje pre moje svadbe. Tad si me se odrekao. Rekao si da treba svako svojim putem da krene. Ne voliš me, kažeš, a svu ljubav ti u očima vidim Dejane. Pa to nisi nikad mogao sakriti od mene. Pričaš mi da nismo mi ipak jedno za drugo i da treba da se udam. Pričaš, a pogled kriješ. Poslušala sam te tad. Otišla sam od tebe ka svom cilju.Nastavila sam da pešačim svojom stazom.Zaboravila te nisam i neću još dugo to znam. O tebi ne znam ništa više od tog dana. Nisam se ni usudila saznati.Poruku nisam nikad poslala.Na skype vise nikad nisam ušla. Pokušavam biti dobra žena svom mužu i uspevam u tome.I sutra dobra majka svom detetu. Za 6 meseci ću postati majka, u duši sam sigurna da je to jedna devojčica.Samo to neće biti naša Dunja.Mi pripadamo nekim prošlim danima. Setim ih se često.Posebno ovih dana,jer negde u ovo vreme prosle godine naša ljubav je bujala.Naša srca su se otvarala jedno drugom. Ja sam tad zavolela jedne plave oši,a ti moje zelene. Znam, Dejane, da me nisi preboleo, i žao mi je svega. Želim da budes srećan. Da voliš ponovo… da želis isto kao što si mene. Zaslužio si to. Ja više nisam bitna. Sad imam za koga da živim i čemu da se radujem. A to sto ponekad neka suza se iskrade iz mog oka..neka te to ne brine..nek ne ide na tvoju dušu. Tvoja duša je čista i iskrena. Tvoja ljubav je bila čista i iskrena. I zahvalna sam ti na njoj. |
| | | Sponsored content
| Subject: Re: Sećanje… | |
| |
| | | |
| Permissions in this forum: | You cannot reply to topics in this forum
| |
| |
| |
|