My Arousing Heart

155 4 2017-02-16

Ne znam kako da to objasnim.
Pokušao sam više puta.
Mnogo puta.
Većina ne razume.
A većina pita - "Kako to da nikad nisi ljubomoran?"
I uvek odgovorim - "Nisam, ali sam zato jako sebičan."
Jednostavno, ne želim da je iko gleda. Ne daj Bože, ma ni slučajno, dodirne. Ne želim da se drugima nasmeje. Drugima pokloni vreme.
Ne pričam samo o drugim muškarcima, pričam o bukvalno svima.
Želim je prokleto samo za sebe. Stalno za sebe. Neprekidno. Iznova, i iznova. Još, i još.
Želim da budemo toliko zajedno da vidim kako joj se boja kose menja. Kako joj nastaju bore od silnog smejanja sa mnom. Da tačno naučim kad joj oči sijaju kojom bojom. I da uvek sijaju.
Želim da ustajem sa njom, Ležem sa njom. Jedem najslađe obroke kad se onako malko umusavi zbog smeškanja.
Želim da dišem sa njom. Zbog nje. Uz nju.
Želim mesto, ostrvo, planetu, ma dimenziju samo za nas, daleko od svih.
Želim da ni jednom više ne dođe tren kad se pozdravljamo, i žudimo za narednim susretom.
Želim susret koji traje dok god disati i grliti možemo.
Ne, nisam ljubomoran, jer to bi značilo da nisam siguran u nas, u nju, u sebe.
Ali jesam, zaista sebičan. Sebičan i pohlepan po pitanju nje. Prokleto joj pripadam.
Koliko je to normalno - ne znam.
Znam da ljubav bez doze ludila ne može.
A zbog ovakve ljubavi vredi se i predozirati.

155 4 2017-02-16

Nekad se ne radi o tome da ne volite.
Volite.
Na momente više od sebe samog.
Ali isto tako imate dovoljno samopoštovanja i ne možete stalno prelaziti preko stvari koje skroz ni ne razumete, a ne umeju ni da vam ih objasne, već ih ponavljaju, konstantno grešeći na iste načine, i pritom trajno oštećujući vezu.
Ponekad je gore od lošeg opravdanja nemati nikakvo.

155 4 2017-02-16

Pitali me šta je ljubav.
Rekoh im - Ne znate dok ne osetite.
A kad osetite - sve vam postane jasno.
Osećaj da jednostavno ne možeš zamisliti ni jednu drugu osobu u tom zagrljaju osim svog partnera.
Svesnost da vam samo poljupci partnerovih usana mogu prijati, i shvatanje da nikog drugog ne možete pojmiti u svojoj glavi.
Jednostavno, sve vam postane nezamislivo bez te jedne voljene osobe.
Pre nego što se rastanete - već počinje da vam nedostaje.
I mnogo puta zateknete sebe kako poželite toliko snažno da zagrlite tu osobu kako bi je trajno utisnuli u sebe, da bude sa vama gde god da pođete.
Kad istinski zavolite i bude vam uzvraćeno ljubav postane savršeno jednostavna i jasna u svoj svojoj komplikovanosti i zamršenosti.
Ona je bolest i lek, porok i spas, bogovski snažan osećaj potpunog obuzimanja uma, duše i tela, i jedina droga vredna predoziranja.

155 4 2017-02-16

Koliko golotinje po instagramu, pa i fejsu, internetu generalno.
Poza samo da se što bolje iskaže oblina, fotkanja i bez veša, skroz nago, kao "umetnički" prekriveni rukama, nekom sitnom tkaninom ili čime već.
I posle se takve pitaju što ih gledaju kao seks objekte.
Ne, sigurno će vas gledati kao elokventne, inteligentne i dostojanstvene devojke i žene.
Majko moja Božija, svake godine sve gore.
Pitam se da li ćete na kraju slikati unutrašnjost organa kad spoljašnost celu istrošite.
Što je najgore, ima tu i sitan procenat devojaka koje bi imale i šta drugo zaista umno kvalitetno da ponude, ali su ušle u začarani krug.
Ljudi su gadno pomešali termine pa kažu kako je to sve normalno danas postalo.
Nije normalno. Postalo je masovno i uobičajno.
Ali nikako normalno.
To što je nešto masovno i uobičajno uopšte nužno ne znači da je i normalno.
Neke karakteristike društva i osobine pojedinca će večno ostati univerzalno normalne i kvalitetne i valjane, kao što su dostojanstvno, umerenost, samopoštovanje, damstvenost, džentlmenstvo, harizma, misterioznost, elokventnost, i nikad ti kvaliteti neće skroz nestati bez obzira na to koliko društvo propadne i padne na ovako niske grane, jer sve je to deo svesti čoveka, samo su se ljudi masovno pogubili i potisnuli taj deo sebe zarad nekih sitnih zadovoljstava i kratkih ispunjenja.
Ipak zadnje vreme je prošlo. Na momente se čini da posle ovog stanja društva povratka više nema.
Alarm gromoglasno zvoni da se probudimo i dozovemo pameti.

245 0 2017-02-03

She is always here,
or if not she then her shadow,
her scent, her memory,
always on the edge of his awareness
his sight his longing.

Their words are woven together in the air
like silken spider webs floating
following him
sometimes clinging to him
with a sticky wonderful
beauty.

He wonders whether he is
her phantom
always there never present
ray of sunshine
strain of music
wisp of joy.

Because she is always here.

245 0 2017-02-03

When people make you feel unwanted, don’t leave to make them feel sad or guilty, they won’t. Leave because you no longer have a reason to stay. Sometimes you have to be strong for yourself. What’s meant to be will end up good and what’s not - won’t. Love is worth fighting for, but sometimes you can’t be the only one fighting. At times, people need to fight for you. If they don’t you just have to move on and realize what you gave them was more than they were willing to give you and more than they deserve.

245 0 2017-02-03

You should never have taken that hit of me. I'm like the most addictive of drugs. Once is never enough..