All of me

Imala je ne toliko prijatelja već samo nekoliko pravih, želela ih je još. Sasvim slučajno počela je da se dopisuje s jednim dečkom, kasnije postao joj je najbolji prijatelj a zatim i brat. Uvek su bili tu jedno za drugo, u svemu su se podržavali, savetovali jedno drugo, uvek joj je pružao rame za plakanje, uvek je zagrlio i nije je pustao dugo, plakao je zajedno s njom, smejao se kad i ona, nazivao je slatkim imenima kao i ona njega, sve u svemu bili su prijatelji koji se mogu zamisliti. Postao je deo njenog srca, znala je sve o njemu i njegovoj porodici, pomagala mu je oko škole, oko devojaka, oko svega, ali njoj je pomoć bila najpotrebnija. Bila je zaljubljena u njega, iako nije htela da ga vidi s drugim devojkama , htela je da bude srećnan pa ga je gurala u narucje nekih dvolicnih osoba. On je imao osmeh na licu a ona? Ona se iznutra slamala a spolja je bila presrećna i nije otkrivala svoja osećanja. Pricao im je da imaju najlepši zagrljaj a iznova i iznova se vraćao u njoj i njenom zagrljaju, povredjivao ju je, čak je znao i da joj ne odgovara na poruke. Obrisala je suze, podigla je glavu i okrenula igru, sada je ona njega povredjivala a on? On ju je krivio zbog toga, preživela je sve osim jednog, nije prestala da ga voli. Nije bila lepa, bila je ružna iako čistog srca on to nije cenio, želeo je princezu na zrnu graška i uvek je od tih princeza dobijao samo suze i razocarenje, opet ga je tešila ali boji se da sledeći put kad mu bude potrebna ona nece biti tu.