Kako hakovati svoje pamćenje i setiti se svega

Kada Julija Šo priča o hakovanju pamćenja, ona ne govori o krađi informacija. Naprotiv, naučnica, psiholog i viši prdavač na Univerzitetu Sautbank u Londonu, govori o tome kako možemo da menjamo sećanje, odnosno budemo sigurni da ga niko drugi neće promeniti dok istovremeno jačamo sopstvena sećanja, piše Wired.

“Pričamo o ideji da neko može da uđe u vaša sećanja - ili vi sami možete da uđete u njih - i manipulišete njima”, rekla je Šo.

Sećanja su najčešće vezana za naša iskustva, ali njihov kvalitet može da ima značajne implikacije u politici i sudskim slučajevima. Kada se radi o manipulisanju sećanjima, menjanje onoga čega se ljudi sećaju može da ima veliki uticaj na stvarni život osoba.

“Naterajte osobu da sebi iznova predočava neki događaj koji se nije stvarno dogodio. Tako ćete zamutiti njeno pravo sećanje na neki događaj, a to je prvi korak na putu do menjanja nečijih sećanja određenog događaja', objašnjava Šo.

Kako onda sprečiti nekoga da utiče na vaša sećanja?

“Ako shvatite da sećanjima može da se manipuliše, tada te tehnike možete da primenite i na osnaživanje sopstvenih sećanja”, objašnjava Šo.

Naučnica ističe da je pamćenje moguće osnažiti primenom tri ključne tehnike.

“Trag vašeg sećanja mora da bude veliki. Šta to znači? Kada pokušavate da se setite nekog događaja, zamislite kako ste se osećali kada ste bili tamo, kako to mesto izgleda, kako miriše. Kako se osećate u ovom trenutku? Imaćete bolje pamćenje ako sećanja učinite više taktilnim”, kaže Šo.

Psiholog dalje ističe da je najbolje zapisati deo informacija o nekom događaju, s obzirom na to da je sećanje, ma koliko bilo snažno - ipak krhko.

“Ljudi uvek preteruju u proceni stvari iz sećanja, to je neminovno. Takođe, nemojte da zapisujete tuđa mišljenja i iskustva. Ono što želite je vaše sećanje, a ne vaše u kombinaciji sa nečim”, dodaje.

Poslednja tehnika koju Šo navodi je vezivanje događaja za neke neobične elemente.

“Sećanje treba učiniti neobičnim. Bolje ćete zapamtiti stvari koje se znatno razlikuju od običnih jer ste s tim sećanjima duže u interakciji”, kaže.

Šo dalje objašnjava da se na manipulacije u sećanju značajno oslanjaju ljudi iz oblasti oglašavanja i da oglasi u čovekovom mozgu stvaraju veze koje same po sebi nisu prisutne.

“Tako se, na primer, Koka-Kola vezuje za sreću. Povezivanje proizvoda s emocijama kasnije utiče na ljude prilikom donošenja njihovih odluka o kupovini', kaže Šo.

To se događa i u modernoj političkoj komunikaciji. Političari kao što su Donald Tramp nastoje da povežu svoj lik s pozitivnim emocijama.

“Političari se oslanjaju na pretpostavku da se vi ničega nećete sećati. Znaju da je ljude lako zbuniti i promeniti im sećanja”, objašnjava Šo.

Shaw dodaje da menjanjem sećanja ljudi može da se utiče na donošenje odluka i da su ljudi naročito ranjivi kada se radi o propagandi, i to ratnoj.